Neophodno predznanje za rešavanje zadataka iz fizike, oblast

Neophodno predznanje za rešavanje zadataka iz fizike, oblast – kretanje.

Post postavio/la: @ivica pre 7 meseca

Neophodno predznanje za rešavanje zadataka iz fizike, oblast – kretanje.

Nauči formule

U šestom razredu učenici se prvi put susreću sa fizikom i fizičkim formulama. Rešavanje zadataka zahteva predznanje iz matematike, dobro poznavanje gradiva iz fizike i ponekad puno mašte i apstraktnog razmišljanja za one najteže zadatke.

Krenimo sa poznavanjem gradiva iz fizike. Neophodno gradivo za rešavanje zadataka nije veliko i mnogo je manjeg obima nego iz drugih predmeta. Ali ono što je neophodno da se zna je zaista neophodno i bez toga učenici nisu u stanju da tačno reše zadatak.

Prvo, učenik mora da zna napamet osnovnu formulu i šta koja oznaka u formuli predstavlja. Ovo je glavni razlog za neurađen ili pogrešno urađen zadatak. Pokušajte da svakoj oznaci u formuli date neki smisao, vrlo često može pomoći poznavanje Engleskog jezika, npr.: t – time, v – velocity, F – force, a – acceleration , itd.

U postu: Osnovni pojmovi vezani za kretanje, definisana je brzina v kao pređeni put s u vremenskom intervalu t.

Sada ćemo da rešimo najlakši mogući zadatak iz fizike. Ako automobil prelazi s=100m za vreme od t=5s izračunati brzinu. Brzinu možemo lako da izračunamo ako zamenimo date vrednosti u formulu:

U zadatku smo prvo deklarisali poznate veličine (mora se znati šta koja oznaka predstavlja) a zatim te veličine uvrstili u formulu za brzinu i dobili rešenje.

Nauči matematiku

Drugi problem nastaje kada iz date formule treba da se nađe vreme ili pređeni put. Učenici koji imaju slabije predznanje iz matematike ne znaju da „okrenu“ formulu i dođu do izraza za izračunavanje. Izrazi za pređeni put:

ili vreme:

proističu iz formule za brzinu.

Učenici gornje formule uče često napamet, ali za to nema potrebe i predstavlja nepotrebno gubljenje vremena. Sve što je potrebno da se zna je malo matematike. Naučite jednom kako se radi sa jednačinama i više nikada nećete morati da učite sve formule napamet.

Sada ću da navedem detaljan redosled matematičkih operacija potrebnih da dođemo do izraza za traženu fizičku veličinu. Prvo ćemo da izrazimo pređeni put iz formule za brzinu.

1. Napišemo formulu koju znamo i rešavamo se razlomka, ako ga ima u datom izrazu, tako što celu jednačinu, i levu i desnu stranu množimo sa imeniocem.

2. Vidimo zašto množimo sa imeniocem. Razlomak se gubi skraćivanjem.

3. Identifikujemo traženu veličinu.

4. Ako je tražena veličina sa desne strane, samo zamenimo levu i desnu stranu jednačine i dobijamo traženi izraz, jer je običaj da se tražena veličina piše sa leve strane.

Pored ovog detaljnog načina postoji i drugi kraći način koji preskače korake. Kažemo da kada prebacujemo pojedinačne elemente u jednačini sa jedne na drugu stranu, da onda menjamo znak. Tako u prvom koraku, t deli s sa desne strane pa će onda da množi sve ono što je sa leve strane kada ga prebacimo.

Sada ćemo da izrazimo vreme t iz izraza za brzinu.

1. Rešavamo se razlomka množenjem sa imeniocem.

2. Skraćivanje razlomka.

3. Indentifikacija tražene veličine – vremena t.

4. Vreme mora da ostane samo na levoj strani, što znači da moramo da eliminišemo brzinu v. To možemo da uradimo tako što celu jednačinu delimo sa v da bi se v skratilo sa desne strane. Ili, možemo da kažemo da v množi t sa leve strane, pa će kada ga prebacimo na desnu stranu, onda deli ono što je na desnoj strani, tj. da ide ispod razlomačke crte.

5. Dobili smo traženi izraz.

Nauči da pretvaraš fizičke jedinice

Treći problem učenika je pretvaranje fizičkih jedinica. Mi fizičari uvek volimo da komplikujemo stvari da bi ih pojednostavili, pa imamo mnogo jedinica za jednu istu fizičku veličinu. Ovde ćemo se pozabaviti samo fizičkim jedinicama koje su nam od značaja u oblasti koju trenutno izučavamo.

Prvo moramo da znamo jedinice za vreme. Osnovna jedinica za vreme jeste sekunda s. Druga jedinica za vreme koja se koristi jeste sat h. Bitno je da znamo da 1h ima 3600s jer množimo 60 min sa 60 s da dobijemo broj sekundi u jednom satu.

Drugo moramo da znamo pretvaranje jedinica za dužinu. Mora da se zna da 1km = 1000m, da 1m = 1000mm, 1m = 100cm, 1cm = 10mm, itd.

Treće, moramo da znamo pretvaranje jedinica za brzinu i to kilometre na čas u metre u sekundi i obrnuto.

Postupak se sastoji u tome što bukvalno pretvorimo kilometre u metre u brojiocu i pretvorimo sate u sekunde u imeniocu kada pretvaramo kilometre na čas u metre u sekundi. Skraćeni postupak sastoji se u tome da broj kilometara na čas podelimo sa 3.6 i dobijamo vrednost brzine u metrima u sekundi.

Postupak je analogan kada pretvaramo metre u sekundi u kilometre na čas. Moramo metre pretvoriti u kilometre, pa je jedan metar hiljaditi deo kilometra. Jednu sekundu dobijamo kada sat podelimo sa 3600. Skraćeni postupak sastoji se u tome da broj metara u sekundi pomnožimo sa 3.6 i dobijamo kilometre na čas.

Ovim su savladane osnove neophodne za rešavanje zadataka iz oblasti kretanja za 6. razred osnovne škole.